Kuća sa nultom neto energetskom potrošnjom pun je naziv za kuću nulte energije (eng. “zero-energy house”). Nulta neto energetska potrošnja teoretski znači da bi kuća nulte energije mogla biti nezavisna od energetske mreže, ali u praksi to znači da se električna energija dobijena od sunca pomoću fotonaponskih panela, tokom cele godine distribuira u javnu energetsku mrežu i da je pri tome njen godišnji energetski bilans potrošnje i proizvodnje energije jednak nuli. Da bi se to postiglo, energija se mora generisati unutar objekta, i to korišćenjem obnovljivih izvora energije koji ne zagađuju okolinu, odnosno ispuštaju vrlo malo ili nimalo ugljen-diksida. 

Vlasnici kuće, veliki ljubitelji i kolekcionari savemene umetnosti, poželeli su da svom domu udahnu novu snagu i osveže lepotu. Rekonstrukcije su uvek veliki izazov. Unaprediti funkciju, konstrukciju i izgled jednog objekta, kao i njegov uticaj na okolinu, ostvariti vizije budućnosti u sadašnjosti, predstavlja umeće pravih umetnika. Tradicionalna kalifornijska kuća, rekonstrukcijom je pretvorena u visoko tehnološki, modernu i održivu porodičnu kuću koja ispunjava sve zahteve za 21. vek. Pokrenuti delovi fasade imitiraju ivice dragulja, po čemu je ova kuća i dobila nadimak Dragulj Monte Karpa. Pokrenuti delovi fasade imitiraju ivice dragulja. 

Oblikovanje objekta u saglasju sa lokacijom na kojoj se nalazi, jedan je od najvažnijih zadataka arhitekata. Odlično rešenje ovog zadatka nalazimo na primeru planinske kuće na obroncima Alpa. Prožimanje sa prirodom, osvetljenje i kadriranje pogleda na okolinu, glavni su faktori koji su uticali na prostornu kompoziciju vile. Arhitekta Botićini dokazao je da je proces projektovanja arhitektonskog dela kompleksa čin, u kome su kritički odnos prema okruženju i stvaranje novih vrednosti neodvojivi. On je ovaj objekat u potpunosti prilagodio terenu u težnji da priroda i arhitektura čine jedinstvo. Jasno je da je osnov ovog projekta odnos veštačke intervencije i prirode. 

Vila Maslina, savremeno arhitektonsko delo uokvireno idiličnom prirodom, suptilno se uklapa u predeo težeći ostvarenju organske povezanosti sa pejzažem, kako kroz volumen, tako i igrom odnosa introvertno/ekstrovertno i sakriveno/izloženo. Ona na sofisticiran način objedinjuje prirodu, savremenu arhitekturu i tradiciju, i nudi naglašenu slikovitost i otuđeost od bučne civilizacije. Ova neverovatna kuća dualiteta i kontrasta sjajan je primer savremenog dizajna zgusnutog u bujnom zelenom okolišu uz samu obalu mora. Primeren odnos prema lokalnom kontekstu, od osnovne ideje do detalja, to je ono što ovu kuću čini jedinstvenom.

Postoji mesto u Ohridu koje se zove Plaošnik. Koliko sam shvatio, ta reč označava mesto na kome ima puno svetlosti. Postoji trenutak u drugoj polovini dana kada se  sunčevi zraci odbiju od površine jezera i istovremeno probiju kroz grane četinara. Tada Plaošnik osvetle  dva sunca. Čak i oni koji ovo ne znaju ili ne žele da balansiraju direktne i reflektovane zrake, primećuju da u Ohridu uvek ima puno svetlosti. Da li je to zbog belih kuća koje su u polukrugu okrenute ka jezeru ili zbog samog jezera, teško je reći. Ohrid je u svakom slučaju mesto koje je oduvek bilo bogom dano za život, čak i kad nije bilo jezera.